Tahiri i Stefanović oprečno o dijalogu

Stefanović, Tahiri i Rašiti


Briselski dijalog postavio je temelje kojim su otvorena poglavlja mira i dobrosusedskih odnosa Prištine i Beograda i on treba da se završi uzajamnim priznanjem, izjavila je bivša ministarka za dijalog Edita Tahiri na Forumu u Severnoj Mitrovici posvećenom normalizaciji odnosa. S druge strane, bivši šef pregovaračkog tima Beograda Borko Stefanović je rekao da Srbija nema snage ni želje da prizna kosovsku nezavisnost, dodajući da je jedina mogućnost podela Kosova. Debati je prisustvovao i direktor grupe za istraživanje balkanske politike Naim Rašiti koji je istakao da sveobuhvatni sporazum ne znači potpuno priznanje nezavisnoti i da će njime biti rešen status kosovskih Srba i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Bivši glavni pregovarači Prištine i Beograda su na debati u Severnoj Mitrovici izneli suprotstavljena gledišta o Briselskom dijalogu i sveobuhvatnom dogovoru i priznavanju nezavisnosti Kosova. Za Editu Tahiri dijalog je proces koji je otvorio poglavlje mira i dobrosusedskih odnosa, a normalizacija je, prema njenom mišljenju, moguća samo ukoliko Srbija prizna Kosovo.

"Srbiji je potreban jedan de Gol kako bi priznala Kosovo i kako bi donela mir samoj sebi, jer priznavanje realnosti na Balkanu treba da prepozna i Srbija. Većina država na Balkanu priznala je jedna drugu, prepoznajemo realnost, ne postoji bivša Jugoslavija, pojavilo se sedam novih država koje se  moraju međusobno poznavati", rekla je Tahiri.

Edita Tahiri je ocenila da bi sveobuhvatnim sporazumom trebalo rešiti pitanja poput razgraničenja, sukcesije i ratne odštete. S druge strane, Borko Stefanović je naglasio da Priština ima legitimno pravo da traži od Srbije priznanje nezavisnosti, ali smatra da ona nema ni snage ni želje da to uradi.

"Ako govorimo sa teorijskog aspekta, krajnje hipotetički, jedina mogućnost da Srbija eventualno prizna nezavisnost Kosova je ukoliko bi jedno od pet mogućih ishoda rešenja bilo podela Kosova. Sveobuhvatni sporazum je neophodan i mi se za to zalažemo, ja se za to zalažem i mislim da bez tog sporazuma, to je jedno od ovih pet ishoda rešenja, nećemo nikada imati bilo kakav obavezujući, jasan, precizan, konkretan pravni okvir iz koga ćemo videti šta su prava i obaveze obe strane, pri čemu je jasno da će Priština to tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, a Beograd će to tumačiti kao jedan put ka potpunoj normalizaciji naših odnosa i regulisanju naših odnosa za budućnost", dodaje Stefanović.

Iako je cilj dijaloga bio da se olakša život građana Kosova, u tome nismo imali preterano uspeha,  smatra Stefanović i za to okrivljuje Prištinu.

Debati je prisustvovao i Naim Rašiti koji tvrdi da je dijalog poput čamca sa mnogo rupa koji nema jasan cilj i da za nepoverenje društva prema procesu dijaloga odgovornost snose obe vlade.

"Konačni sporazum je potreban kako bi Srbi živeli normalno sa Albancima na Kosovu", naglašava Rašiti.

"Ovo je sporazum koji uključuje članstvo Kosova u UN, status Srba na Kosovu, Zajednicu srpskih opština, aranžmane za bilateralnu saradnju, imovinska pitanja, granice, šta god je uključeno i jasan put za obe zemlje da ne sputavaju jedna drugu ka EU. Ovo nije potpuno priznanje, ovo je politička normalizacija, čak i nakon konačnog pravno obavezujućeg sporazuma ove dve nacije i zemlje moraju puno toga da urade kako bi došlo do potpunog priznanja, ali političko pomirenje i normalizacija odnosa moraju da nastupe nakod dve ili tri godine. Ukoliko se to ne desi za dve, tri, četiri ili pet godina, Kosovo i Srbija će postati druga Bosna".

Na debati koju je organizovala NGO Aktiv pod nazivom Empirika - platforma za zagovaranje, učesnici su izneli svoja mišljenja i o integraciji severa u kosovski sistem, kao i o Zajednici srpskih opština i unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

RTK2

Copyright(c)2016. KosINFO. All Rights Reserved. Website developed by zombie.studio